Tuesday, November 23, 2010

Harlan Coben - The Woods

The Woods

Ako postoji pisac od kojeg mogu da očekujem knjige ujednačenog kvaliteta - onda je to Harlan Coben. Kao što sam već pomenuo u prikazu njegovog romana The Innocent, Coben ima dobro razrađen, "zanatski" pristup pisanju trilera; ima svoju formulu, koje se čvrsto drži sa svakom novom knjigom. Ako ste ga čitali ranije i dopalo vam se to što ste pročitali (kao u mom slučaju) - postoji velika šansa da ćete želeti još.

Ovaj put, priča prati Pola Kouplanda, uspešnog okružnog tužioca koji radi na veoma važnom slučaju, koji će verovatno predstavljati prekretnicu u njegovoj karijeri. Polov život bio je daleko od savršenog - žena mu je preminula, a velika tragedija zadesila je njegovu porodicu kada je bio tinejdžer. Pre dvadeset godina, četvoro dece ubijeno je u lokalnom letnjem kampu, a jedno od njih je bila Polova sestra, Kamila. Tela Kamile i još jednog dečaka nikada nisu pronađena - ali je slučaj, zvanično, rešen. Ova nesreća je zauvek izmenila Polov život - porodica mu se raspala, a njemu je dugo trebalo da se pomiri sa gubitkom.

Ali, dvadeset godina kasnije, Pola čeka novo iznenađenje. Neobičnim spletom okolnosti, policija ga dovodi u vezu sa telom nepoznatog muškarca. Pol je pozvan da, ukoliko može, identifikuje telo - i tu počinju problemi. Iako je prošlo mnogo godina  od događaja u kampu, Pol je siguran da je u pitanju dečak čije telo policija nikada nije pronašla. A ako je on bio živ tokom proteklih 20 godina, da li to znači i da je njegova sestra još uvek živa?

Ovakva postavka je tipična za Coben-a: glavni junak, čiji se život iznenada menja zbog nekog događaja iz njegove prošlosti. Razrada je, takođe, klasična za ovog pisca: The Woods postepeno gradi tenziju i kada radnja jednom uhvati zalet, sledi niz obrta koji vas teraju da čitate dalje, do samog kraja. Coben je zaista  dobar kada je u pitanju izgradnja tenzije i kreiranje obrta, i to uspešno dokazuje iz knjige u knjigu. Čak, mogu da kažem da nema mnogo onih koji u tome mogu da mu pariraju - jedini autori koji mi padaju na pamet su Preston & Child. S druge strane, The Woods ima još jednu karatkerističnu osobinu - završnica. U Coben-ovim knjigama se često dešava da završnica bude pomalo razočaravajuća i da predstavlja svojevrstan antiklimaks. Prosto rečeno: posle onoliko loženja tokom prve tri četvrtine romana, čitalac očekuje da se na kraju desi nešto zaista veliko, a dogodi se upravo suprotno - kraj koji je daleko od zadovoljavajućeg. Jedan od mogućih razloga je da pisac nije u stanju da završi na adekvatan način, već ponudi neko polovično rešenje (i ovo je ozbiljan problem, koji se često sreće). U slučaju ove knjige, završnica jeste antiklimaks, ali imam utisak da je - odgovarajuća. Da se razumemo, kraj je predvidiv i čitaocu negde na polovini romana postaje jasno kako će se čitava stvar završtiti. To je verovatno i moja najveća zamerka ovoj knjizi. Joše jedna zamerka se može uputiti na dijaloge koje Pol vodi sa Sošem, bivšim članom jedne tajne službe - jednostavno, tu mnogo toga škripi. Moglo se znatno bolje, ali ovako, ti dijalozi ostaju jedno bolno mesto kada je The Woods u pitanju. 

Oni koji su čitali ranije Coben-ove naslove će zapaziti neke "standardne" epizodne likove, kao što je istražiteljka Loren Mjuz. Istovremeno, Coben je ostao veran svojoj tradiciji kada su sporedni likovi u pitanju - i dalje je tu obilje klišea iz jeftinih detektivskih serija i romana, samo što sada sve više verujem da Coben ovo radi namerno. Jednostavno, sviđa mu se - mada u nekim trenucima postaje apsurdno: dok budete čitali The Woods, primetićete da su svi ženski likovi - prave lepotice (sem nesrećnice Loren Mjuz). Polova majka, njegova pokojna supruga, pa zatim njegova bivša devojka, pa privatna detektivka, pa druga privatna detektivka, a vrhunac je kada se pred kraj pojavi lokalni patolog, koji je takođe ženska i po. Svet Harlana Coben-a verovatno naseljavaju savršene žene, ali na trenutke je čitava stvar smešna. 

Kada se sve sabere i oduzme, The Woods je pristojan triler. Iako ima svojih nedostataka, lako se čita, drži pažnju i što je najvažnije - zabavan je. Ako ste Coben-fan, ne razmišljajte previše - nabavite knjigu i uživajte. Čak i ako se prvi put srećete sa ovim piscem, mislim da ćete biti veoma zadovoljni. The Woods možda nije najbolja Coben-ova knjiga, ali je definitivno jedna od najboljih

The Woods možete čitati i na srpskom jeziku, u izdanju "Lagune". 

Saturday, November 6, 2010

Sajam knjiga i još ponešto...

Sajam knjiga je došao... i prošao. S obzirom na to da sam pročitao zaista mnogo toga tokom ove godine, lista knjiga koje sam nameravao da kupim je bila prilično kratka. Na kraju, kupio sam svega par naslova - i to mahom nova Lagunina izdanja. Što se stranih knjiga tiče, imam utisak da su neki prodavci ove godine digli cene u nebesa, dok su drugi doneli istu ponudu po hiljadu i prvi put (što je prilično razočaravajuće). Stvari koje sam se nadao da ću pronaći - nisam našao. Umesto toga, na sve strane su iskakali ljubavni ili detektivski romani o vampirima i vukodlacima, drugi i treći delovi raznih fantasy serijala, kao i brojni naslovi koji su: a) već objavljeni kod nas, b) potpuno bezvredni i c) toliko dugo na rafovima knjižara da su postali sastavni deo inventara.  

Na jednom od štandova sa starim knjigama sam uspeo da iskopam (za mene) pravi biser. Jedan od retkih Magic: the Gathering art book-ova, savršeno očuvan. Sjajne ilustracije, skice, studije likova i intervjui sa crtačima. Za one koji se bave ilustracijom, ovo je sjajna stvar. 

Što se ostalih knjiga tiče, kupio sam sebi Kroninov Prolaz i Kobenovu Šumu kod Lagune i otišao srećan (doduše, pošto sam kupovao knjige i drugima, kupio sam 4 Šume, 3 Prolaza i još sijaset nekih drugih stvari - prodavci su se krstili i levom i desnom). Ah, da - i Džin Vulf za 100 dinara. 

Danas sam u knjižari naleteo na knjigu koju sam na sajmu, izgleda, propustio. U pitanju je roman britanskog pisca po imenu Jasper Kent, Twelve. Priča je smeštena u 1812. godinu. Dok Napoleonova vojska napreduje kroz Rusiju, Ruskim generalima u pomoć priskače grupa od dvanaest misterioznih plaćenika koji tvrde da mogu da preokrenu tok rata. Vrlo brzo, ispostaviće se da su oni ne samo u stanju da ispune to obećanje, nego i da učine mnogo, mnogo više. 

Twelve

Ovaj miks alternativne istorije i dark fantasy žanra deluje vrlo zanimljivo, a i kritike su prilično dobre. S obzorom da sam upravo završio Kobenovu Šumu (prikaz uskoro), krećem sa čitanjem još večeras.