William King - Gotrek & Felix serijal

Warhammer Fantasy je svet koji je kompanija “Games Workshop” stvorila za potrebe svojih igara, pre svega za istoimenu igru sa minijaturama (a kasnije i igara na tabli, RPG sistem pravila, kartičnih igara i čitavog niza kompjuterskih igara). Setting postoji više od 25 godina i važi za jedan od najpopularnijih setting-a ikada stvorenih za potrebe igara. Kao i kod sličnih proizvoda, postoji čitav niz knjiga čija je radnja smeštena u ovaj svet.

Generalno, problem kod ovakvih knjiga (pisanih da popularizuju određene društvene igre) je taj što su, u najvećem broju slučajeva, loše. Ovo je posebno bio slučaj kod knjiga baziranih na Dungeons & Dragons sistemu. U moru bezbrojnih Forgotten realms i Dragonlance naslova, zabrinjavajuće je mali broj onih koje liče na nešto. Ciljna grupa ovih knjiga su tinejdžeri i najzagriženiji fanovi pomenutih igara – oni koji traže ozbiljniji pristup žanru, moraće da traže na drugom mestu. Da stvar bude još gora, pisci koji se angažuju su izuzetno loši – to što publiku čine tinejdžeri i fanovi, ne znači da im se može servirati svaki skriboman (čast retkim izuzecima).

Naravno, pitanje koje se nameće je – da li knjige bazirane na Warhammer svetu pate od istih problema? Odgovor je, bez ikakve dileme – da. Ali, ovde postoji nekoliko naslova koje vredi istaći, jer su uspeli da privuku pažnju kako fanova igara, tako i onih koji to nisu (što, u ovom slučaju, nije mala stvar). Istovremeno, pisci koji se angažuju su definitivno bolji, pa je ukupan kvalitet knjiga malo (ali ne previše) veći. Kao i u slučaju D&D knjiga, i ovde je prisutna hiperprodukcija, ali se vremenom pojavilo nekoliko naslova koji su svojim kvalitetom odskakali od proseka. Gotrek & Felix serijal spada u jedan od njih.

Ovaj serijal važi za jedan od najpopularnijih koje je Black Library ikada izdao. Do sada je izdato 12 nastavaka, ali se ovaj prikaz bavi prvim i drugim omnibusom, koji sadrže prvih 6 knjiga. Autor William King je napustio serijal posle sedme knjige, a priču je nastavio Nathan Long. Serijal prati doživljaje dva junaka, patuljka Gotreka Gurnissona i pesnika po imenu Felix Jager. Gotrek je izopšten iz svog klana, zbog nekog događaja o kojem ne želi da priča. Da bi se iskupio i povratio čast, pristupio je redu fantaičnih ratnika koji iskupljenje traže kroz smrt u borbi. Sada luta svetom i srlja iz bitke u bitku, u potrazi za protivnikom koji bi mu omogućio slavnu smrt. Jedini problem je što još uvek nije našao nekog takvog – smrt ga, igrom sudbine, zaobilazi. Felix Jager je sin bogatog trgovca, propali student i nesuđeni pesnik, koga više privlače avanture i kavge, nego lagodan život koji otac može da mu obezbedi . Kada mu Gotrek igrom slučaja spasi život, Felix mu se (mrtav pijan) zaklinje da će opisati njegovu slavnu smrt u veličanstvenoj pesmi. Naravno, to će ih odvesti u čitav niz krajnje opasnih situacija. Prvi omnibus sadrži knjige Trollslayer, Skavenslayer i Daemonslayer. Prva knjiga je zapravo zbirka kratkih priča. Nisu sve podjednako dobre, ali konačan utisak je da zbirka nije loša i pruža dobru zabavu. Prava stvar počinje sa drugom knjigom, Skavenslayer, gde King uvodi jednog od najsimpatičnijih likova u serijalu, Skavnenskog vođu po imenu Thanquol, negativca čiji veliki planovi neslavno propadaju i koji će vas često nasmejati. Od tog trenutka, svaka naredna knjiga se nadovezuje na prethodnu – i dalje svaka ima zasebnu temu, ali postoje elementi veće priče koji počinju da se polako prepliću. Treća knjiga, Daemonslayer, iako počinje slabo, lepo zaokružuje čitav prvi omnibus.

U suštini, prvi omnibus je sasvim solidan, primer laganog, neobavezujućeg, akcijom nabijenog fantasy-ja koji možete čitati na odmoru ili tokom predaha od nečeg ozbiljnijeg. Ali, upravo pomenuti početak treće knjige je ono što, na žalost, nije bila prolazna mana, već je preraslo u zaseban problem i postalo glavno obeležje u nastavku serijala – repetitivnost.

Tokom drugog omnibusa, koji objedinjuje knjige Dragonslayer, Beastslayer i Vampireslayer, repetitivnost dolazi do punog izražaja. Iako King ima zanimljive ideje, solidno vodi čitavu radnju i ima nekoliko vrlo zanimljivih likova, iz knjige u knjigu se ponavlja isti šablon i to čitaoca dovodi do ludila. Likovi nemaju nikakav pravi izazov, iz svake problematične situacije izlaze sa lakoćom, dok se većina sporednih likova pojavljuje samo da bi doživela strašnu smrt (što samo znači da pisac nije znao šta tačno da radi sa njima). Gotrek iz knjige u knjigu postaje toliko moćan, da ga čitalac posmatra isključivo kao namrgođenu mašinu za ubijanje, a ne lik. Felix je bolji, ali i on pati, pre svega od neiskorišćenih ideja (a mogao je biti sjajan lik). Paradoksalno, sporedni likovi, pre svega negativci, su brižljivo razrađeni i daleko zanimljiviji od glavnih junaka. Thanquol je izuzetno simpatičan i njegova poglavlja su zaista zabavna, ali kada shvatite da će svaki njegov plan pasti u vodu, sve polako počinje da gubi smisao. Nema neočekivanih obrta, nema ničega što bi malo poremetilo uspostavljen ritam. Scene borbe često postaju samo izgovor za još nekoliko strana – drugi omnibus je pun predugačkih scena borbe.

Naravno, posle ova dva omnibusa, izgubio sam želju za čitanjem nastavaka (uostalom, Robert Džordan nas je naučio da ništa što ima preko 12 knjiga ne može na dobro da izađe). Prava šteta, jer je ovo mogao biti veoma simpatičan fantasy serijal, samo da se nije istrajavalo pogrešnim stvarima. Svi sastojci su bili tu, ali ni jedan od njih nije iskorišćen. Da li je razlog bila nesposobnost autora ili samo udovoljavanje fanovima i željama izdavača – ne znam, ali sam siguran da je moglo mnogo bolje. Ovako, ostaje jedan veliki, prosečan fantasy serijal sa neiskorišćenim potencijalom.