Scott Lynch - Red seas under red skies

"The Lies of Locke Lamora", debitantski roman pisca po imenu Scott Lynch, već neko vreme ima status jednog od najboljih fanasy romana objavljenih u proteklih nekoliko godina. Nedavno sam imao priliku da pročitam njegov drugi nastavak, "Red seas under red skies", a tokom ove godine bi trebao da se pojavi i treći, pod nazivom "Republic of thieves".

"TLoLL" mi se izuzetno dopao, ali mi se nije svidelo to što je već ovako rano pisac najavio da će objaviti još šest nastavaka. Bez suštinski novih stvari, ili bar inovativnog pristupa postojećim idejama, serijal bi (pre ili kasnije) počeo da tone. Na kraju, dobili bi ste samo "još jedan fantasy serijal" ili bi jednostavno digli ruke od čitanja. Ovaj put, pad se odigrao ranije nego što sam očekivao, već kod druge knjige. Generalno, "Red seas under red skies" je znatno lošija knjiga, koja pokušava da uradi mnogo stvari odjednom, ali ne uspeva ni u jednoj od njih.

Šta je pošlo naopako? Odgovor nije baš jednostavan.

Ovaj put, zaplet se vrti oko kockarnice Sinspire u gradu Tal Verrar, tačnije - oko njenog sefa, o čijem sadržaju mnogi sanjaju (i ispredaju neverovatne priče). Naravno, glavni junaci odlučuju da pokušaju nemoguće - da opljačkaju Sinsipre. Priču dodatno komplikuje pojava jedne moćne grupe sa kojima junaci imaju neraščišćene račune.

Tokom prvih stotinak strana sve teče prilično glatko, a zatim Lynch odlučuje da povede priču u potpuno novom smeru, i baca junake na piratski brod gde će provesti skoro 2/3 knjige, bez ikakvog vraćanja na prethodno uspostavljeni tok. Prelazak sa glavnog toka priče na ovaj novi, "piratski" deo, je vrlo iskonstruisan i nategnut - imao sam utisak da je pisac pošto - poto želeo da u roman uvede pirate, pa makar i na silu. Da sve bude gore, segment sa piratima je veoma razvučen, umereno zanimljiv i krcat sporednim likovima za koje Lynch ni sam nije siguran da li da ih dalje razrađuje ili ostavi na nivou "nekog tamo pirata". Većina ih se zaglavila na pola puta: kao da pisac želi da ih učini životnijim i značajnijim, ali to, iz nekog razloga, ne radi.

Pravo iznenađenje tek sledi. "Piratski" segment traje i traje, da bi se pred sam kraj, pisac vratio na prvobitni tok i razrešio celu situaciju na jedva 30 strana! Posle onako brižljivo vođene priče u TLoLL nisam očekivao da će Lynch bukvalno skarabudžiti finale.

Uopšte, na mnogim mestima u knjizi se oseća nedostatak ideja. Veliki broj scena je zbrzan ili neuverljiv. Pisac nikako da se odluči u kom smeru da povede radnju i to se oseća tokom čitave knjige. Stiče se utisak da je "Red seas under red skies" pisan na brzinu, bez neke jasne vizije. Nestalo je one magije koja je bila prisutna u prethodnoj knjizi.

To je ujedno i najveća mana ove knjige. Posle prvog dela, očekivanja su mi bila prilično visoka - ali sam dobio roman kojem nedostaje skoro SVE što je prvi deo učinilo tako zanimljivim, a pre svega - duša. Da se razumemo, Lynch nipošto nije loš pisac, ali je u ovom slučaju, daleko ispod nivoa koji je uspostavio sa TLoLL.

Da li je ovo početak sunovrata jednog serijala koji je obaćavao? Ne pod obavezno. Trebalo bi sačekati i treći roman pre nego što se donese bilo kakav sud. Možda je ovo bila samo prolazna faza i "Republic of thieves" ponovo vrati veru u serijal. U suprotnom, bojim se da će se serijal za mene završiti mnogo pre sedme knjige.