Saturday, July 5, 2014

Ted Dekker - THR3E


U pauzi između različitih fantasy naslova, ponovo sam se vratio trilerima. 

THR3E ima prilično jednostavan zaplet - Kevin, glavni junak, prima telefonski poziv od osobe koja preti da će mu život pretvoriti u pakao, ukoliko ne prizna greh koji je počinio u prošlosti. Kevin nema predstavu o kakvom se grehu radi i započinje trku s vremenom, kako bi spasao sebe, ali i otkrio šta njegov progonitelj želi. Stvari dodatno komplikuje činjenica da prošlost glavnog junaka nije besprekorna - i da je za neke stvari bolje da ostanu skrivene.

Ovakva postavka pruža više nego dovoljno materijala za ne preterano originalan, ali zanimljiv, dinamičan i napet triler. Na žalost, to ovde nije slučaj. Roman pati od niza problema: od kranje neuverljivih likova, preko vrlo dosadnog i nepotrebno razvučenog centralnog dela romana, usiljenih i ne preterano logičnih obrta, pa sve do epiloga koji je potpuni promašaj. Na trenutke, THR3E čak pokušava da se bavi određenim filozofskim konceptima, ali i to radi krajnje plitko i nespretno. Dekker ima vrlo ambicioznu (i prilično dobru) osnovnu ideju, ali naprosto nije dovoljno vešt pisac da je realizuje. 
 
Ocena: 4/10

Monday, July 11, 2011

Steven Erikson - Deadhouse Gates

Deadhouse Gates (The Malazan Book of the Fallen, Book 2)

Pre izvesnog vremena sam napisao prikaz prve knjige iz serijala "Malazan book of the fallen", Gardens of the Moon. Čitanje te knjige bilo je neobično (i naporno) iskustvo, a konačni utisak je bio polovičan. Gomila sjajnih ideja, kao i zanimljiv zaplet sa jedne strane i konfuzan, za čitanje vrlo naporan stil sa druge strane. Istovremeno, struktura knjige i način pripovedanja su od čitaoca zahtevali da zaboravi na bilo kakav smisao (ili nagoveštaj istog) tokom prvih 300 ili 400 strana. Ova činjenica me je više puta navela na pomisao da odustanem od čitanja, ali sam ipak izdržao do kraja. I ne samo to - pružio sam šansu nastavku.

I shvatio da bih napravio veliku grešku da sam prekinuo sa čitanjem ovog serijala.

No, krenimo redom. Steven Erikson (pravo ime Steven Rune Ludin) je jedan od retkih modernih autora fantastike koji su uspeli da svoj serijal privedu kraju. Početkom godine je objavljena poslednja knjiga serijala, pod nazivom The Crippled God, i time je stavljena tačka na priču zaista epskih razmera - ukupno deset knjiga i skoro isto toliko hiljada stranica (da dobro ste pročitali, oko 10 000 strana). Ako uračunamo i neke spin-off serijale i zbirke kratkih priča, taj broj je još veći. Tokom nešto više od jedne decenije (koliko je bilo potrebno da se serijal privede kraju) Erikson je stekao veliki broj prilično vetrenih fanova, koji su uporno tvrili kako je ovaj pisac jedinstven slučaj u žanru epske fantastike. Nakon čitanja prve knjige, bilo mi je teško da poverujem u to, ali nakon "Deadhouse Gates" sam definitivno postao jedan od fanova.

"Deadhouse Gates" počinje upravo tamo gde se "Gardens of the Moon" završava. Priča se sastoji iz tri glavna toka. Jedan od ovih tokova prati poznate likove iz prvog dela. Fiddler i Kalam, članovi Bridgeburners čete, kreću na misiju koja ih vodi daleko na jug, u srce pustinje. Stvari dodatno komplikuje to što se na jugu priprema ustanak protiv Malaškog carstva (o kojem pričaju neki od likova u prvoj knjizi), koji može imati nesagledive posledice - na sve strane besne ratni sukobi i čitav jug je u haosu. Na ovoj misiji im se pridružuju Apsalar i Crokus, kao i dva nova lika - Mapo i Ikarijum, mistični ratnici - lutalice, koji takođe tragaju za nečim u pustinji.

Drugi tok prati grupu vojnika, koji se zajedno sa ostatkom Malaške vojske i izbeglicama povlače pred pobunjenicima. Budući da su se stvari na jugu otele kontroli, svi pripadnici Malaške vojske se povlače, evakuišući stanovništvo - dok ih u stopu prate desetine hiljada pobunjenika željnih krvi.

Treći tok prati Felisin, devojku iz plemićke porodice koja je bačena u ropstvo kako bi se sprala ljaga sa porodičnog imena. Ali, beg iz ropstva će joj doneti čitav niz novih problema - a to je tek početak.

Problemi sa stilom i naracijom kojih je bilo na sve strane u Gardens of the Moon ovde su prisutni u manjoj meri - i dalje je jasno da je u pitanju Erikson, ali je uočljiv veliki napredak. Smatram da je ovo od velike važnosti, jer je postavka dovoljno kompleksna (i ta kompleksnost raste kako knjige odmiču) i zahteva veštog pisca - jer u protivnom knjiga deluje kao čisto gađanje ogromnom količinom podataka. I zaista, Deadhouse Gates i po obimu strana i po kompleksnosti prevazilazi prethodnu knjigu, ali se ovaj put sve prati mnogo lakše, uz manje praznog hoda. Napredak nije ostvaren samo kada je naracija u pitanju; knjiga ne pati od banalnih, repetitivnih stilskih gluposti kojima je Gardens of the Moon obilovao.

Naravno, ovakva postavka, sa više paralelnih tokova koji u jednom trenutku počinju da se prepliću i velikim brojem likova iz čije perspektive se posmatraju događaji, priziva neizbežno poređenje sa knjigama Džordža Martina. Iako sam protiv ovakvog poređenja, jasno je da se može govoriti o izvesnim sličnostima, ali su u pitanju dva suštinski različita pristupa. Martin priča o likovima i oni su centralno mesto njegovih knjiga. Zadivljujuće su složeni i pre svega životni, opipljivi - i to je glavni razlog zbog kojeg fanovi vole Pesme leda i vatre i raduju se i pate zbog sudbine svojih omiljenih likova. Erikson takođe ima upečatljive likove, ali oni nisu ni blizu Martinovim. Eriksonovi likovi ne poseduju toliku kompleksnost, pa čak ni ljudskost (doduše, neki od njih i nisu ljudi). Oni su pre na nivou strip - junaka i žanrovskih stereotipa. Neobični i maštoviti jesu, u to nema sumnje, ali su često jednostavno hladni i dehumanizovani. U središtu Eriksonove naracije se nalaze događaji epskih razmera koji oblikuju svet, prema kojima sve drugo gubi na značaju. Istovremeno, u prisustvu brojnih bogova, demona i polubogova, obični smrtnici ne mogu baš uvek da dođu do izražaja. Istovremeno, ono što na trenutke iritira je prisustvo krajnje velike doze samosvesti i duhovnosti kod skoro svakog lika, pa i najobičnijeg prašinara - imam utisak da kod Eriksona preovlađuje koncept vojnika - filozofa, sposobnog da bez velikog mentalnog napora sagleda kako odnose među ljudima, tako i tajne koje nisu namenjene smrtnicima.

Ali, upravo ovi događaji, igra smrtnika i bogova i raskošan svet daju specifičan šmek ovom serijalu. Erikson uspeva da čitaocu prikaže razmere događaja o kojima piše i stvori odgovarajuću reakciju - divljenje, čuđenje ili gađenje. Dok sam čitao poglavlja koja se odnose na povlačenje Malaške vojske dok ih progone neprijatelji, zaista sam se osećao izgubljeno, prljavo i prazno - kao da sam lično prošao kroz čitav pakao. Upravo ova osobina, da zadivi čitaoca zaista neverovatnom konstrukcijom, je glavna osobina ovog pisca. Erikson je, pre svega, uspeo da napravi delo koje se definitivno razlikuje od skoro svega ostalog što žanr trenutno može da ponudi. Ovaj serijal se neće dopasti baš svakom ljubitelju fantastike, jer je prilično zahtevan za čitanje, kako zbog tematike i izvedbe, ali i zbog obima. S druge strane, ako nemate problem sa temama kao što su rat i beznađe, a istovremeno želite da nešto zaista kompleksno i široko, ne oklevajte - počnite da čitate ovaj serijal.

P.S.: Trenutno privodim kraju treću knjigu serijala, po imenu Memories of Ice. Moram da priznam da serijal sa svakom narednom knjigom deluje sve bolje i bolje, ako se ovako nastavi, mislim da "Malazan Book of the Fallen" ima šansu da postane jedan od mojih omiljenih serijala ovog žanra.

Friday, March 4, 2011

A Dance with Dragons!!

Nakon silnih odlaganja, natezanja i nerviranja fanova, Džordž R. R. Martin je konačno objavio datum izlaska naredne knjige u serijalu "Pesma leda i vatre" (A Song of Ice and Fire). Knjiga će se pojaviti u prodaji 12. jula ove godine. Datum je definitivan, potvrđen od strane samog pisca. Čekanje je napokon gotovo. Evo i naslovne strane:


A evo i dodatne poslastice - pre nekoliko sati se pojavio i novi trailer za seriju Game of thrones. Zaista sa nestrpljenjem očekujem da počne emitovanje serije. Uživajte:


Ova godina će zaista biti posebna za sve fanove serijala - u aprilu počinje emitovanje serije, a na leto stiže i najnovija knjiga. Teško da može bolje od ovoga.

Thursday, March 3, 2011

Karin Fosum - Nevesta iz Mumbaja

The Indian Bride (Inspector Sejer Mysteries)

Izdavačka kuća Laguna iz Beograda je nedavno objavila roman norveške spisateljice Karin Fosum, pod imenom Nevesta iz Mumbaja (u originalu Elskede Poona). Karin Fosum nazivaju i "norveškom kraljicom trilera" - objavila je preko 15 romana i dobila veći broj nagrada. Najveći deo njenih knjiga pripada ciklusu "Seyer mysteries", koji nosi naziv po glavnom junaku, inspektoru Konradu Sejeru. Ovi naslovi su bili prilično popularni u Norveškoj ali i van nje - neke od knjiga su pretočene u filmove, a postoje i dve televizijske mini - serije o inspektoru Sejeru. "Nevesta iz Mumbaja" je upravo jedan od naslova iz ovog ciklusa.

Budući da nisam imao priliku da se ranije upoznam sa knjigama Karin Fosum, ali uzevši u obzir i činjenicu da Nevesta iz Mumbaja nije prva knjiga u ciklusu (već peta), plašio sam se da možda neću biti u stanju da pohvatam sve konce i dešavanja. Ali, za tim nije bilo potrebe - ova knjiga se može bez problema posmatrati kao samostalna celina i nema razloga da se plašite da ste propustili neki važan događaj bez kojeg je nemoguće pratiti dešavanja. 

Gunder, povučen muškarac srednjih godina, odlazi u posetu Indiji, kako bi svoj inače prilično miran i pomalo dosadan život obogatio nečim novim. U Indiji, Gunder upoznaje ženu u koju se zaljubljuje. Stvari se vrlo brzo razvijaju i njih dvoje se venčavaju, a Gunder predlaže svojoj nevesti da živi sa njim u Norveškoj, što ona prihvata. I, tu stvari kreću nizbrdo. Istog dana kada njegova supruga treba da doputuje iz Indije, Gunderova sestra doživljava težak udes. Gunder odlučuje da bude uz sestru i angažuje prijatelja da doveze njegovu ženu kući. Ali, prijatelj ga obaveštava da nije bio u stanju da je pronađe. Narednog dana, nedaleko od Gunderove kuće, prolaznik pronalazi leš nepoznate žene, prilično surovo ubijene. 

Fosum čitavu radnju romana smešta u malo, mirno mesto, gde se ne događa mnogo toga. Nema mnogo stanovnika, svako zna svakoga i prilično brzo se sazna za svako dešavanje, a posebno za događaj poput ubistva. Atmosfera jedne ovakve sredine prilično je dobro prikazana; poseban detalj su reakcije stanovnika na ubistvo - govorkanja, sumnje, ogovaranja, neverica, itd. 

Fosum ima lep, jednostavan stil, koji vam omogućava da se "ušuškate" i brzo napredujete kroz događaje. Ritam je spor, ali autorka prilično uspešno održava tenziju tokom čitave knjige, čineći je jednostavnom i zanimljivom istovremeno. Navodim "prilično uspešno" jer neke stvari prilično negativno deluju na ritam. Ovde pre svega mislim na delove koji se odnose na Gundera (sasvim korektno napisane) - njihova prava svrha (ako uopšte postoji) mi nije potpuno jasna. Fosum posvećuje mnogo pažnje Gunderovoj perspektivi i njegovom poimanju celog dodgađaja - ali on nije centralna ličnost romana. Na ovaj način, kod čitaoca se stvara utisak da je Gunder bitan za tok priče - a zatim se ispostavlja upravo suprotno, što za rezultat ima samo frustraciju. Istovremeno, ovi delovi knjige su vrlo statični i posle nekog vremena, predstavljaju prilično ozbiljan udarac za čitav ritam. Gunderova naivnost, tako jasno opisana na početku knjige, nekim čitaocima može biti teško razumljiva - zašto ide u Indiju i zašto radi neke od stvari koje radi. S druge strane, inspektor Konrad Sejer i njegov pomoćnik Jakob Skare imaju jednak udeo u istrazi, tako da čitalac baš i nema utisak da je Sejer glavni junak - u pitanju je više 30/30/30 misks koji čine Sejer, Skare i Gunder (s tim što je Gunder uljez) a ostalih 10 procenata predstavljaju segmenti u kojima se situacija sagledava iz perspektive nekih drugih likova. Ovakva struktura deluje pomalo čudno i zbunjujuće. 

Na Internetu se mogu naći kritike u kojima se navodi kako knjiga "nema kraj". Ignorišite ove izjave, knjiga i te kako ima kraj, samo što se on neće dopasti čitaocima koji su navikli na klasičnu završnicu. U većini žanrovskih dela - bilo da su u pitanju knjige, filmovi ili serije - navikli smo da vidimo istragu, par obrta i konačni sukob. Međutim, ovde stvari stoje malo drugačije. Kraj knjige je antiklimaks, koji ne daje odgovore na baš sva pitanja i koji je prilično mračan. Moram priznati da je ovakva završnica na mene ostavila vrlo dobar utisak - s tim što je Fosum odlučila da nakon takve završnice ubaci i krajnje nepotreban epilog sa (pogađate) Gunderom. 

Nevesta iz Mumbaja ipak na kraju ipak dobija preporuku, jer je, pre svega, u pitanju jedan korektno napisan i vođen triler, koji se brzo čita. Dodatni plus je solidna atmosfera i dobra završnica. Ali, da nema opisanih mana - utisak bi bio znatno bolji. U svakom slulčaju, Nevesta iz Mumbaja je dobar izbor ukoliko tažite knjigu koja će vam pomoći da pregurate ove snežne dane - čita vam se triler. 

Napomena: kada je u pitanju izdanje knjige na engleskom, u opticaju je više naslova: Calling Out For You i The Indian Bride.

Friday, February 25, 2011

Muzička pauza: Amon Amarth - War of the Gods

Dok pišem novi prikaz (koji će se pojaviti na blogu tokom vikenda) u pozadini se neprestano vrti pesma War of the Gods, sa novog albuma melodic death metal benda Amon Amarth. Album nosi naziv Surtur Rising i njegov izlazak je planiran za oko mesec dana (krajem marta), ali već neko vreme se na YouTube-u mogu naći dve numere - War of the gods i Slaves of Fear (i obe su sjajne). Prethodni album ovog benda, Twilight of the Thunder God, mi se izuzetno dopao (i jedan je od albuma koje mogu slušati iznova i iznova, bez straha da će mi dosaditi), a po svemu sudeći, Surtur Rising nastavlja u istom smeru. Da ne odugovlačim više, evo i pesme.